Fibroza jetre podrazumeva nagomilavanje proteina ekstracelularnog matriksa, uključujući i kolagene, koje substituiše hepatično tkivo, nakon određenog oštećenja jetrenog parenhima. Ovaj komplikovan proces praćen je i sistemskom inflamacijom, a progresivno dovodi do nastanka ciroze jetre.
Ciroza jetre je hronična difuzna bolest koju karakteriše oštećenje jetrinog parenhima, koje uključuje ekstenzivnu fibrozu, praćenu formiranjem regenerativnih nodusa, kao i poremećaj vaskularne arhitektonike. Najčešće nokse koje dovode do nastanka fibroze i ciroze jetre u su hepatotropni virusi, hronična upotreba alkohola, autoantitela, metaboličke bolesti kao i određeni toksini. Kod određenog broja bolesnika poznat je jedan uzročnik fibroze jetre, međutim veoma često kod jednog bolesnika mogu biti prisutne i udružene nokse. Fibroza i ciroza često se povezuju sa pojmom ireverzibilnosti, međutim, pokazano je da fibroza može da regredira, ukoliko se inicijalna noksa koja je dovela do razvoja fibroze otkloni.
